Gotova knjiga u pdf-u

Drago mi je što mogu da kažem da je ova knjiga konačno prevedena. Kao što ste sigurno do sada primetili, prevod ima grešaka, a još nije ni urađena lektura teksta. Želeo sam da knjigu što pre učinim dostupnom javnosti kako bi što više ljudi imalo koristi od ove knjige i našlo slobodu i pobedu.
Knjigu možete skinuti sa ovog linka: .: Knjiga :.

Sin kojim se ponosim

Možda te interesuje šta se desilo i sa Džejsenom tokom poslednjih deset godina. Već znaš da je dobro krenuo, udaljavajući se od pornoa tog prvog puta. Ali da li je on nastavio da se okreće i tokom narednih godina?

Skratiću priču i uporediću njegovu prvu godinu na koledžu sa mojom. Kada sam imao 23 godine, ja sam redovno spavao sa tri različite devojke i bio veren za dve od njih. Kada je Džejsen imao 23 godine, gledao sam ga kako uzima svoju sveže pečenu ženu u svoje ruke na venčanju i kako je ljubi po prvi put u životu.

Šta više, on se nikada nije uhvatio na pornografiju i masturbirao usput, i nikada nije ostavio devojku koja bi sažaljevala zašto ga je uopšte upoznala dok su se zabavljali. (On piše o tome kako je to uspeo u svojoj knjizi Heroj, u kojoj sam ja koautor)

Njegov život i brak su svedočanstvo o Božjoj vernosti prema svakom muškarcu koji se još uvek pita da li je seksualna čistota stvarno moguća u današnjoj kulturi. Bog je učinio sve to za nas u samo jednoj generaciji a to može ponovo učiniti i za tebe.

E sad, to ne znači da nećeš morati da se boriš, čak iako uspeš da staviš svoje oči pod kontrolu do kraja šeste sedmice, kao što sam ja uspeo. Naravno, to su bili prelepi dani, neverovatno vreme mnogih veličanstvenih pobeda a moj odnos sa Bogom je cvetao na neverovatne načine tokom sedmica i meseci koji su usledili. U poređenju sa prvih šest sedmica teškog rata prsa u prsa, ostatak bitke je izgledao kao dužnost brisanja poda.

Ali ja sam i dalje morao da se borim sa čvrstim otporom. Iako su moje oči konačno bile pod kontrolom, neko vreme je moj um još uvek sačinjavao seksualne fantazije i iako je moja navika za masturbiranjem veoma oslabila zbog mog zaveta sa očima, trebalo mi je još 3 godine dok nisam po poslednji put masturbirao – iako sam bio oženjen i dobijao sav seks koji sam želeo.

Iznenađen? Ne moj biti. Masturbacija, iako je seksualna po prirodi, je više nego seksualni problem. Naravno, postoje seksualni okidači za masturbaciju, kao što je gledanje duple verzije American Pie i American Pie 2. Ali postoje i emocionalni okidači, kao što su stres na poslu ili stare emocionalne rane od naših očeva.

Po mojoj proceni, emocionalni okidači za masturbiranje su često jači nego seksualni okidači, što znači da tvoje navike masturbiranja su u stvari možda više zbog emocionalne zavisnosti nego seksualne. To je razlog zašto muškarci mogu da izbace uzbudljive prizore a da i dalje budu zavisni od masturbacije.

Važna tačka je da su moji porazi u tom periodu bili kritično bitni za moju konačnu pobedu. Svaki gubitak me je sve više i više poučavao o meni samom, o mojim emocionalnim okidačima i gde je moj gard bio spušten. Naučio sam da prihvatim gubitke, tražim Boga, nastavim sa borbom i pobedim.

Moja knjiga Taktike će ti pomoći u ovom delu bitke. Iako je to deo trilogije knjiga za omladinu iz serije Svaki Muškarac, ali Taktike su u stvari napisane da bi pomogle svakom muškarcu da prođe kroz poslednje etape ove bitke kada se suočava sa raznim preostalim otporima. Podelio bih sa tobom šta je Rendi (52) pronašao u knjizi Taktike:

Smatram da je Taktike moćnija od Bitka Svakog Muškarca, što ipak znači nešto. Naučio sam toliko toga o tome kako sam sačinjen fizički i mentalno, ali jedna stvar koju sam najviše cenio bila je to što sam naučio kako da proslavljam Gospoda u pesmi pre molitve. U poslednje vreme sam imao veoma lepe razgovore sa našim Gospodom kao rezultat toga. Baš kroz ovu knjigu, naučio si me više o tome šta znači imati vreme za proučavanje i razgovor sa Bogom nego bilo ko drugi koga poznajem.

I to je cela poenta seksualne čistote. Nije poenta samo u čuvanja svojih očiju i izgladnjivanja svog uma. Suština je u produbljivanju tvoje povezanosti sa Bogom i toga da budeš iskovan kao muškarac. Ova bitka je bila osmišljena da dokaže tebi svetu da si dovoljno muškarac da budeš sve ono što tvoja oznaka „Hrišćanin“ obećava da ćeš biti. Džon je sada takav muškarac:

Imao sam sedam godina kada moj brat i ja počeli da radimo sa modelima u jednoj Hrišćanskoj agenciji čiji cilj je bio da postavi misionare u svet reklamiranja. Nakon srednje škole, osvojio sam prvo mesto na prestižnom takmičenju, napravio ugovor sa jednom agencijom u Njujorku i počeo mnogo da putujem. Sa devetnaest godina stalno sam bio okružen golotinjom na sceni i u ne odvojenim svlačionicama. Senzualna fotografisanja su održavale moj um u stalnom uzbuđenju, a jedno-noćni prestoji su za mene postali uobičajeni. Moj pogled na seks i odnose se vrlo brzo iskrivio.

Nije dugo prošlo pre nego što sam postao promoter u klupskoj sceni u Menhetnu, stvarajući interesovanje i puneći klub sa kul i lepim ljudima. Dobro mi je išlo, ugovarajući šta god su želeli, ali u suštini navodeći ih za moju dobit. Kao dete bio sam učen da poznajem Boga, ali nisam mogao da vidim šta sam postao. Sigurno nisam bio misionar.

Nekim čudom, dok sam putovao kući, našao sam Bitka Svakog Muškarca kako leži na mom noćnom stočiću. Bio sam zaleđen od tih reči i odmah znao da su sve bile istinite. Iako u to vreme nisam pratio Gospoda, osećao sam se pokrenutim da primenim te principe. To je pokrenulo lavinu promene u mom srcu što je nastavilo do dan danas.

Uskoro sam odvraćao svoj pogled sa bilborda, okrećući se na drugu stranu kada se presvlačim, sa devojkama, angažovao fotografe da promene uzbudljive scene za fotografiju, izbegavao police sa časopisima, čak i prolazeći pored njih sa leđima okrenutim prema njima. Više me nije bilo briga kako izgledam – bio sam predan da održim moje oči čistim.

Nakon što sam pričao sa dva momka na konferenciji YWAM, Bog me je osvedočio da trebam da prestanem da budem foto model. Delovalo je ludo, ali znao sam da je to moj jedini put ka potpunoj slobodi. To je takođe bilo i vreme da naučim kako se na pravi način stvaraju odnosi. Presekao sam komunikaciju za ženama iz moje prošlosti i od tada nisam ni dodirnuo ni poljubio neku ženu na senzualan način.

Bog mi je takođe pokazao da imam potrebu za zajednicom vernih. Pridružio sam se Hrišćanskom programu za proučavanje, koji se zove Tranzit i uskoro sam bio pozvan da odem u Jugoistočnu Aziju sa malim timom da spašavamo žene od trgovine ljudima. Molio sam se za to i pitao mog prijatelja za savet. „Bog ti nije rekao da ne ideš, zar ne?“ pitao je. „Ne.“ „Da li se tvoje srce lomi oko toga šta se tamo dešava?“ „Da.“ „Onda to je tvoj odgovor.“

Tako da sam otišao. U Kambodži moje preporođeno srce, njen prirodni heroizam koji je upravo oživeo i sada bio ohrabren poverenjem koje mi je Bog ukazao ovom posebnom misijom, je gorelo da pomognem prostitutkama i robovima za seks. U Bangkoku smo išli na pijacu na otvorenom koja se zvala noćni bazar, dvosmerna ulica koja je sa obe strane puta bila načičkana strip klubovima na tri do pet spratova sa barovima na prizemlju a sobama za seks na spratovima. Žene i devojke su igrale na motkama unutra. Ulice su bile pune sredovečnim ljudima sa zapada sa Tajlanđankama od dvadeset i nešto godina u njihovim rukama i tinejdžerima koji se polako šećkaju vireći u klubove. Osećao sam strašan bes a skoro sam i povratio od gađenja. Turisti svih uzrasta i nacionalnosti su se šetali ulicama dok su promoteri pokušavali da ih namame u barove. Želeo sam da ih udarim, dok me Gospod nije podsetio na Njujork. Osim Boga, ja nisam bio ništa drugačiji od tih ljudi.

Nikada nisam osetio tako bedno tlačenje bilo gde a molitva mi nikada nije delovala toliko bitna kao tada i tamo. Moj prijatelj i ja smo se udružili da se svake noći šetamo uz molitvu kroz ulicu crvenih fenjera dok su žene iz našeg tima išle u klubove da pričaju sa devojkama. Mi smo se naglas molili celim putem, izgledajući kao par turista koji razgovaraju međusobno. Za vreme tih dana, čuli smo se sa timovima i upoznali žene koje su noć pre bile spašene. Bilo je za ne poverovati. Umesto iskorišćavanja Božjih ćerki, ja sam ih sada štitio i konačno sam postao taj misionar kakav je Bog sanjao da ću postati.

Bitka za čistotom je takođe u vezi postajanja heroja tvoje žene a ne njene noćne more, i dokazivanja da si dovoljno muškarac da učiniš da tvoja posvećenost njoj istraje. Zato trebaš da pitaš svoju suprugu da ti se uskoro pridruži na ovom velikom bojnom polju. Ona je žena za koju se ti bojiš i trebaš njenu podršku.

Ali ta podrška neće biti automatska. Ponizi se. Izbaci pretvaranje i prestani da glumiš da si neko ko nisi, insistirajući da ona drži tu vest podalje od njenih prijatelja u crkvi. Ona treba grupu podrške a trebaće i da priča sa drugim kao što je ona. Prestani da prebacuješ krivicu, podsmevajući joj se da je njeno povećanje težine izazvalo tvoj strašni greh. Uozbilji se, čoveče. Bio si zavistan mnogo pre nego što si je i upoznao, a ako nije više tako privlačna kao što je nekada bila, verovatno je zato što nisi disciplinovao svoje oči da vole samo nju.

Prestani da određuješ uslove, kao: Uradiću sve za tebe osim da idem na savetovanje. Prestani da tražiš zahteve, kao: Samo ućuti sa tim pitanjima i drži se molitve. Ti si slomio njen duh, prijatelju moj. Ona ima pravo da postavlja pitanja i ona ima potrebu za savetima da se zaleči. Budi muško. Ti si napravio nered, pa ga ti i počisti, po svaku cenu. Idi kod savetnika. Odgovaraj na njena pitanja.

Odbaci laži koje ti pomažu, kao što su: Muškarci su vizualni i jednostavno ćeš morati da se navikneš na to. Ne, ona ne mora da se navikne na to. Ti moraš da se navikneš da živiš Hrišćanski, kao što je da budeš očaran njenom ljubavlju i da budeš zadovoljan samo njenim grudima (pogledaj Priče 5:18,19)

Ona nije tvoj neprijatelj. U stvari, ona će biti tvoj najveći saveznik – ako bi je ti samo pustio unutra. Otvori vrata i počnite zajedno da čitate Svako Srce Obnovljeno, zato što ako očekuješ da stojite kao jedno u ovoj bici, ona će trebati da razume mušku seksualnost mnogo bolje nego do sada, a ti ćeš trebati da shvatiš kako si je samo okrutno povredio. Daj joj knjigu Isceljujući izbor, knjigu koju je Brenda napisala sa Suzen Alen, koja će joj pomoći da se približi Bogu više nego ikada. Isceljujući izbor će joj takođe pomoći da nađe žene koje će joj dati podršku na ovom grbavom putovanju, kroz prelepu službu zvanu Avenija.

Iznošenje na videlo

Razumem tvoje strahove. Ja sam stojao sam sa mojim tajnama u prašnjavim ruševinama i znam da je strašno da ih otkrijem. Šta će se desiti kada ti to učiniš? Ne znam tačno, ali znam da nada uvek svane usred oluje, kao što je to bilo i za Reja:

Ja sam na raskrsnici da sve iznesem na video mojoj ženi, ali se bojim da budem iskren prema njoj zato što se bojim da će potpuno obelodanjivanje biti smrtna presuda za naš brak. Ipak, osećam stvarnu nadu baš sada zato što je danas prvi dan kako sam zavapio Bogu u pokajanju i danas znam da me je taj grah držao podalje od toga da budem muškarac kakav Isus želi da budem.

Danas bi takođe mogao biti prvi dan nove decenije života za tebe i tvoju porodicu. Koliko će vredeti ta decenija? Možda sve, kao što je bila i za mene i kao što se oblikuje za Bila i Ember. Evo šta je Ember imala da kaže:

Pre nekoliko meseci pregledala sam neke moje stare knjige i naišla na knjigu Svako Srce Obnovljeno. Prelistala sam nekoliko stranica i shvatila koliko sam se zalečila. Kada sam prvi put čitala tu knjigu, bilo je toliko mnogo delova koji su mi delovali kao so na otvorenu ranu, ali oni više ne izazivaju isti emotivni bol sada. Bila sam preplavljena zahvalnošću Bogu. Počela sam da plačem u molitvi sa neutešnim teretom za druge koji su išli kroz istu takvu traumu koju sam ja tada jedva preživela.

Želim da ti zahvalim za tvoju otvorenost i iskrenost po pitanju ovog problema, pošto si mi omogućio da vidim iza moje povređenosti i pomogao da ponovo otvorim moje duhovne uši ka Bogu. Ne samo da sam bila potpuno isceljena od rana iz prošlosti, nego je i naš brak u mnogo boljem stanju nego što je ikada bio.

Redovno idem u veliku popularnu crkvu, ali ovaj gadni fenomen – pornografija može da leži ispod furnira bilo koje crkve, hvatajući one koji su toliko posramljeni da to priznaju. Rekla sam našem pastoru da bi naša crkva trebala da pokrene grupu podrške za one koji su uhvaćeni u tonućim brodovima i on se složio. Što je začuđujuće, on želi da ih Bil i ja vodimo. Pa, možda i nije toliko začuđujuće.

Prešla sam iz smrti u život – od gutanja pune šake lekova za spavanje dan za danom, zato što je emotivno toliko bolelo da ostanem budna, do življenja sa bujnom preplavljujućom željom da pomognem drugima da dobiju isto izlečenje koje mi je Bog dao. Čak i ako si uspeo da dosegneš i samo jednu porodicu koja pati, Obećavam ti da bi svi tvoji trudovi bili vredni toga. Moja porodica ti je toliko zadužena.

Svako svedočanstvo počinje jednog dana, dana kao što je ovaj, prijatelju moj. Donesi određene izbore. Pusti Boga da se uključi. Iskorači iz ruševine i zakorači u svetlost. Stupi u bitku pokraj Njega. Na kraju krajeva, počinje nova decenija. Preuzmi svoj život i napiši Mu svedočanstvo.

Ovaj put, neka to svedočanstvo traje vekovima.

Zaključak: Ostatak priče

Deset godina. Jedva mogu da poverujem da je već toliko prošlo od kada je izašlo prvo izdanje Bitka Svakog Muškarca, ali tako je, što postavlja interesantno pitanje: koliko vredi jedna decenija?

Sve zavisi od toga šta činiš sa njom. Pri kraju treće decenije moga života, sve sam više tonuo. Više nisam mogao da pogledam Boga u oči, a Brendu sam varao mojim pogledom i mojim umom. Osim toga, narušavao sam duhovnu zaštitu nad mojim domom, živeći u strahu da ću jednog dana preneti ovaj zagušujući greh mojoj deci.

Moj prvorođeni, Džejson, već je bio na sceni, mali slatki švrća, jedna velika balaveća, gegajuća lopta. Ponekada bi mi se nespretno dogegao sa balavom cuclom koja se nekako jedva drži u njegovim ustima, dok mi pruža šašavi osmeh velik kao mesec. Iako nije mogao da govori, tačno sam znao šta su njegove oči govorile: Tata, ti si moj heroj. Želim da porastem da budem baš kao ti!

Često bih ga uzeo u svoje naručje i golicao zato što sam ga toliko voleo. Ali drugih puta, kada smo bili sami kući, beznadežno bih briznuo u plač. Ne! Molio sam u sebi. Sine, molim te nemoj da postaneš kao ja! Ja nisam tvoj heroj. Da jesam, ja bih te spasao iz ovog zatvora, ali ne mogu da spasem ni sebe samog. Kako ću ikada moći da spasim tebe?

To je mesto gde sam stojao na kraju decenije, beznadežan, besciljan i među prašnjavim ruševinama mog unutrašnjeg života. Zahvalan sam što je Bog zakoračio u ovaj nered, izazivajući me da promenim pravac mog porodičnog stabla i proganjajući me neprestano sa tekstom u Luka 6:46: „A što me zovete: Gospode! Gospode! A ne izvršujete šta vam govorim?“

Kako je ovo razarajuće pitanje počelo da pleni moje srce, usrdno sam se rvao oko cene i mogućnosti da se usprotivim. Pobediti je zvučalo prelepo, ali borba je delovala previše teška i zbunjujuća. Premišljao sam se o ovom problemu mesecima dok moj ogorčeni nebeski Otac nije progovorio ovaj strašan izazov mom srcu: Da li ćeš postaviti granicu baš ovde i promeniti sudbinu tvog porodičnog stabla, ili ćeš prepustiti taj posao nekome ko je bolji od tebe, negde dalje usput?

Moje srce se grčilo u velikoj agoniji. Da li bih se borio u ratu koji sada bukti? Izbor je bio jednostavan kao što je bio i potpun: Mogao sam ili da se uozbiljim i stupim u bitku sa ovim brutalnim seksualnim goničem robova ili da otplovim u rulju preljubočinskih Stoeker muškaraca i provedem ostatak mojih dana tek glumeći da sam muškarac, kao što su to i oni činili.

Vreme da se pozira je isteklo. Sudbina moje porodice je zavisila od toga, kao i moja muževnost. Samo nekoliko dana nakon Božjeg izazova, uključio sam se za stalno u tu bitku dok sam se vozio niz Merle Hej Road, udarajući pesnicama u volan i čvrsto postavljajući granicu.

Nova decenija je svanula za mene tog dana. Koliko će vredeti ta decenija? Sve.

Za vreme tih godina, počeo sam da pružam mojoj ženi ono što Bog poziva svakog muškarca da osigura u braku. Brenda je to ovako sumirala:

Osećam neverovatnu sigurnost znajući da sam udata za muškarca koji čuva svoje oči. Čak i nakon četiri bebe i zajedničkog starenja 24 godine, živim neugroženo od bilo koje žene oko mene. Fred me voli onakvu kakva sam i veoma je zadovoljan time ko sam i šta sam postala.

Kada se moj muž moli, sigurna sam da ništa ne ometa njegovu vezu sa Bogom. Da sam znala za tamne, tajne odaje, ne bih imala vere da bi se njegove molitve popele čak i do plafona, ali videla sam koliko je moćna molitva čistog čoveka.

Moje pouzdanje u Fredovu duhovnu zaštitu je bezgranično. Nikada se ne pitam da li imam rupa u našim duhovnim zidovima kroz koje Neprijatelj može da se provuče u naše živote. Hrišćanstvo nije igra za Freda samo izgled neznači ništa. On bi radije bio Hrišćanin nego delovao kao Hrišćanin.

Fred ima svako pravo da donese odluke za našu porodicu zato što je to Božji plan, ali čak iako to ne bi bio, on je zaradio to pravo kroz svoja dela. On se dokazao u borbi da ova posvećenost Gospodu i njegovoj ljubavi za njegovu porodicu su najviši prioriteti u njegovom životu a mi se jednostavno odmaramo u njegovoj snazi.

Ovaj normalni, božanstveni obrazac čini sve ljude da napreduju a ovo ne bi bilo moguće ako bi ovaj strašni greh remetio sve. Znam ko je Fred a u tajnim mestima života, znam gde neće otići. (Brenda Stoeker, Svako Srce Obnovljeno, str. 189.)

To nije sve. Video sam rane znake da su moja deca bila slobodna od generacijski šablona seksualnog greha. Kada se Džejsen približavao pubertetu, on se udaljio od neke pornografije koju je neko od njegovih drugova doneo u školu. Prvi put u mnogo generacija, Stoeker se udaljio od pornografije!

Do kraja decenije, moj odnos sa Bogom je snažno napredovao. Toliko smo se zbližili da mi je poverio vođenje molitvene grupe u crkvi i kako se ta decenija približila kraju, Gospod je počeo da me podstiče da napišem Bitku Svakog Muškarca. Neverovatno.

Sledećih deset godina su došle i prošle a mi proslavljamo desetu godišnjicu knjige koja putuje po celom svetu, objavljujući poruku slobode na preko 20 jezika. Druga velika decenija za redom, bez sumnje.

Ali prijatelju, hajde da otvoreno pričamo. Što se tiče ostatka priče u životu bilo kog čoveka, ne svodi se sve na knjige koje su napisane ili dolare zarađene od prodaje proizvoda ili promocija zarađenih ili bilo kojih dostignuća koje si dostigao usput. Ono što je važno je kako se tvoj karakter promenio. Uticaj tih promena će se prelivati niz tvoje porodično stablo a zatim talasati kroz telo Hristovo kao svedočanstvo milosti, utičući i na Božju porodicu.

Pa koliko je onda vredna jedna decenija? Vredna je upravo toliko koliko svedočanstva zapišeš sa njom, što može biti neprocenjivo. Svedočanstva su moćne stvari, kao što nas Pismo podseća: „Bogu se pokloni; jer je svedočanstvo Isusovo Duh Proroštva.“ (Otkrivenje 19:10).

Svedočanstvo otkriva šta je moguće u našim životima kao muškarcima. Originalna reč za svedočanstvo može da se prevede sa „da se ponovo učini“ i upravo tu leži njegova moć. Trenutka kada čuješ ili pročitaš svedočanstvo, Sveti Duh menja duhovnu atmosferu. Vera eksplodira u tvom srcu a nada se zavitla u tvom srcu: Ako Bog može da učini ovo u životu tog momka, onda Bog može da to učini i u mom životu. Moć svedočanstva leži u tom podgrevanju vere, a Sveti Duh treba samo malo vere da bi duplirao to svedočanstvo u tebi i stiče pobede tokom tvog života.

Čuo sam od hiljade momaka kako su naša svedočanstva promenila njihovu veru i promenila njihove živote. Ali neki i dalje sumnjaju da je pobeda moguća i s vremena na vreme dobijem imejl u stilu: „Fred, ti si živeo u drugoj deceniji na frontu ove bitke. U tvojoj knjizi delovao si sigurnim da će pobeda trajati. Da li još uvek pobeđuješ u bici?

Iskreno mogu da izvestim da ja još uvek pobeđujem i pobeda je bila potpuna. U stvari, za vreme poslednjih dvadeset godina, ni jednom nisam pretraživao časopise ili novine ili surfovao po kanalima kablovske ili po internetu da nađem senzualne slike za kojima bih žudio, od reklama za žensko donje rublje, pre programa za mršavljenje pa do senzualnih filmova. Nije da ne mogu više da se spotaknem. Ja jednostavno ne želim. Ako se zaista posvetiš tome u ovoj bici, tvoj um će biti promenjen. Ne moj biti prevaren. Iskušenja zaista blede i bitka će se zauvek promeniti.

Naravno, neki momci tvrde da pobeda nije moguća. Megan mi je rekla: „Moj muž se naroguši na koncept toga da si u mogućnosti da iskoreniš seksualnu nečistotu u životu muškarca. Smanjiš, možda, ali istrebiš? Nikada.“

Ali to je moguće. Znam, zato što sam ja to proživeo i šta više, Bog može to ponovo da učini i u tvom životu i u životima tvojih sinova, baš kao što je to On učinio u mojoj porodici.

Konačni korak

Možda su nekada ove prelepe reči iz Pesama nad pesmama opisivale vaš brak, ali danas one deluju strano kao Grčki ili Latinski.

A što se tiče Božje svrhe za tvoj brak, možda o tome već jedno vreme nisi ni razmišljao. Možda doživljavaš sličnost mira kod kuće? Na kraju krajeva, garaža je poprilično lepo organizovana, računi su plaćeni a i u mogućnosti si da s vremena na vreme odigraš rundu golfa, zašto se previše pitati.

Pa, trebao bi, zato što je odlični brak više nego takve stvari. Da li ti je dosadno u braku? Imaš li primirje u tvom bračnom odnosu ali bez dubokog jedinstva? Da li muško rukovodstvo u tvom braku zbunjuje tebe a tvoju ženu frustrira? Da li tvoja žena ne uspeva da te seksualno zadovolji?

Odlični brakovi možda deluju retko u poslednje vreme, ali Bog nije planirao da tako bude. Po božjem načinu razmišljanja, živahni i negujući odnos je sasvim normalan i trebao bi da bude uobičajen zato što, verovao ili ne, ti već imaš sve što je potrebno da verno hodiš kao Urija:

Budući da su nam sve božanstvene sile Njegove, koje trebaju k životu i pobožnosti, darovane poznanjem Onog koji nas pozva slavom i dobrodetelji, Kroz koje se nama darovaše časna i prevelika obećanja, da njih radi imate deo u Božjoj prirodi, ako utečete od telesnih želja ovog sveta. (1. Petrova 1:3-4)

 Ti i tvoja žena već imate sve što je potrebno da izvajate veličanstvenu sliku Hristovog odnosa sa crkvom, remek delo toliko lepo da će privući i muškarce i žene ka Hristu jednostavno gledanjem na vas dvoje zajedno.

Pre petsto godina, kada je Mikelanđelo bio hvaljen za njegovo poznato vajarsko remek delo David, on je odbio hvalu odgovarajući da ništa zaista nije učinio. On je rekao da je slika Davida bila u tom kamenu još od vremena stvaranja – njegove ruke su bile jednostavno alati da skinu višak kamena što je prikazalo lepotu, tamo postavljenu od Boga vekovima ranije.

Kao i Mikelanđelo, moraš skinuti kameno „telo“ i stavove koji prekrivaju vaš brak i sakrivaju lepotu koju je Bog tamo postavio kada ste se venčali.

Nažalost, prečesto većina viška kamena prekriva muževljev deo skulpture, ostavljajući ženu da se bori sa manje od onog što joj je bilo obećano i u bračnom krevetu i kod kuće. Možda lažna intimnost njenog muža koju je našao u pornografiji i masturbiranju je izbacila pravu intimnost koja je trebala da bude u braku od početka.

Da li je tvoja krivica zaustavila razvoj vašeg zajedničkog molitvenog života? Da li te je tvoja krivica zadržavala da tražiš Božje lice i istražuješ Reč Božju koja je osuđivala tvoje postupke? Možda te je takva krivica učinila prgavim pa se tvoj odnos sa bogom sasušio kao suva prerijska trava pod vrelim avgustovskim suncem. Ako da, tvom braku verovatno nije bilo mnogo bolje. Kao i mnogim momcima, tvoji bračni problemi se možda neće svoditi sam na tvoj seksualni greh. Pogledaj sledeće pismo:

Moj muž je doneo laž da „svi muškarci zagledaju“ zato što su vizuelni. On kaže da je nemoguće za bilo kojeg pravog muškarca da ne pogleda devojku u malom bikiniju. Pretio mi je razvodom ako ne prestanem da mu prebacujem i kaže ako tražim muškarca koji ne primećuje druge žene, da ću biti veoma povređena dugo vremena.

Dobro oslušni njen bol dok ona nastavlja sa poveravanjem:

Muka mi je samo dok zamislim da ću, do kraja života, biti kradena od punine u mom braku. Zato što me ovo toliko muči i zato što mu je toliko muka što ga podseća, on to čini još i više! Možeš li zamisliti to? Gde god idem sa mojim mužem znam da ne mogu da održim njegovu pažnju – nigde!

Da li si primetio da ovaj momak čini dva različita greha? Dok je seksualni greh očigledan, on je takođe kriv i zbog arogantnog rukovodstva i grubih reakcija na misli i osećanja njegove žene. Čak i ako bi ovaj muž ispravio pravac i pročistio svoje oči, njegov stil rukovodstva će nastaviti da gazi njeno srce u drugim oblastima njihovog odnosa.

Ako seksualni greh nije jedino sa čime imaš problem, možda povređuješ ženu na mnogo načina, od ignorisanja njenih molbi do toga da joj govoriš da umukne – a ovo može povrediti tvoju borbu za seksualnom čistoćom. Ovi gresi takođe imaju posledice. Na primer, ti možeš staviti pod kontrolu tvoj seksualni greh i otkriti da se povećava želja za tvojom željom, samo da bi otkrio da je njena želja za tobom već dugo mrtva zbog mnogih trenutaka kada si gazio njeno srce tokom godina.

Ili bi tvoja žena mogla da reaguje kao što je jedna reagovala kada se njen muž pridružio nekolicini momaka da izučavaju Radnu svesku Bitka Svakog Muškarca: „O, znači sada si oformio mali klub da zajedno pregledate tvoje ’seks knjige’? Nadam se da ćeš se lepo provesti sa svim tvojim malim perverznim prijateljima!“

Nepoštovanje i prezir prožimaju osećanja ove žene prema njenom mužu. Odakle su ona došla? Možda je njegovo bezosećajno rukovodstvo smrvilo njenu ljubav prema njemu.

Znamo da odnosi mogu biti komplikovani i da ništa nije potpuno rešeno. Ne pomaže nam to što smo mi muškarci loše opremljeni da razumemo žene i odnose – čak i kada mislimo da razumemo i mislimo da nam dobro ide.

Imajući to u vidu, želim da znaš da si ti ratnik Gospoda Boga Svemogućeg. Borba za čistotu stoji pred tobom, a pobeda ti je osigurana da je postigneš. Bog je sa tobom i ne zaboravi da ste zajedno zastrašujući par na bojnom polju.

Ti možeš – i ti ćeš – pobediti u ovoj bici. Ali šta se dalje dešava? Trebaće ti saborac koji će stojati uz tebe dok ugrađuješ pravu intimnost u svoj brak. Ta osoba mora biti tvoja žena, tvoj pomoćnik.

Ti je voliš. Znamo da želiš da neguješ tvoju ženu i da želiš da se ona oseća negovanom. Želiš da ona postane sve ono što si ikad maštao da bi mogla postati.

Mi takođe znamo da, duboko u sebi, ti pretpostavljaš ako bi vodio baš tako kako treba i dobro je negovao, da bi ona zaista procvetala u tvom domu i pomogla ti da zacementiraš pobedu nad tvojim seksualnim grehom do kraja tvog života.

Znam da što više Brenda cveta, moje srce će više težiti da budem dobar Hrišćanin. A što budem bolji Hrišćanin, više će ona cvetati.

Tako da, dok završavaš knjigu Bitka Svakog Muškarca i otpočinješ da gradiš ograde u svom životu, Stiv i ja te ohrabruješ da napraviš još jedan korak. Uzmi i pročitaj knjigu Brak Svakog Muškarca (Isprva se zvala Čežnja Svake Žene), naše detaljno uputstvo koje te podučava kako da neguješ svoju ženu. Ovo je knjiga koja daje odgovore na mnogo pitanja: Šta je čežnja svake žene? Odgovor: Muškarac koji će je poštovati i negovati. Naučićeš kako to da radiš u knjigi Brak Svakog Muškarca. Od početka smo planirali da se Brak Svakog Muškarca čita uz Bitka Svakog Muškarca. U stvari, na mnogo načina, Stiv i ja osećamo da je Brak Svakog Muškarca najbitnija knjiga u seriji „Svakog Muškarca“. Čuli smo od čitalaca da osećaju da je to naša najbolja knjiga. Delimo ove utiske sa tobom samo da bi podvukli koliki žar imamo za građenje jakih brakova.

U svetlu ovog žara, vratićemo se po poslednji put na neku od misli iz ranijeg pasusa. Prijatelju, vreme je da ustaneš. Budi jedan od Carevih junaka. Urijina vernost je bila potpuna. Zar nije vreme da i tvoja bude potpuna?

Na kraju krajeva, ti si spasen i obećao si svoj život ispunjavanju Božjih planova. Obećao si svoj život i nekom drugom. Obećao si pred porodicom i prijateljima da ćeš poštovati i negovati tvoju ženu, bataliti sve druge. Dao si svoju reč da će imati više od braka nego što bi imala kao sama žena. Da li si obuzet ovom predanošću? Dovoljno obuzet da živiš verno i da je potpuno neguješ? Dovoljno da pročitaš još jednu knjigu da bi bio siguran da znaš tačno ono što Bog želi od tebe?

Uzmi knjigu Brak Svakog Muškarca. Pročitaj je jednom, a onda je pročitaj ponovo sa svojom ženom. Ona će ti možda ukazati na neke stvari koje si propustio ili prevideo, ali to je uredu. I ona želi najbolje za tebe i vaš brak.

Na kraju krajeva, to je želja svake žene.

Srce žene

Negovanje se praktikuje na mnoge načine. Jedan od najjednostavnijih smo čuli od Francis, koja je rekla: „Uvek sam oduševljena kada vidim mog mužića, čak i kada skroz na drugoj strani crkve.“

Dina je rekla: „Veoma se trudim da mu govorim samo dobre stvari i da ga izgrađujem. Ovih dana pokušavam da ga ne sasecam čak ni kroz šalu, starajući se da uzmem njegova osećanja na um kao i svoja.“

Brenda je rekla: „Negovanje se uglavnom manifestuje u jednostavnim svakodnevnim stvarima više nego velikim romantičnim stvarima. Stvari kao obavljanje mojih poslova po kući i štednja kada je potrebno. To bi takođe trebalo da se ogleda u mojoj želji da stalno budem sa Fredom.“

Ova svakodnevna dela stvaraju osećanja negovanja i nežnosti, ali poređenje može da pokida muško srce. Momci porede deo mesta u kome žive, automobile koje voze, ljude sa kojima se druže i porodice iz kojih dolaze. Mnogi muškarci se donekle bore sa ovim, ali većina neće otkriti tu stranu sebe svojim suprugama, čak i kada ih pitaju. Oni se osećaju zarobljeni svojom sudbinom.

Na kraju krajeva, nije deo mesta u kome živimo ono što određuje našu sudbinu. Generalno, to je nešto što mi ne možemo da kontrolišemo. Ono što mi možemo da kontrolišemo je koliko nade dajemo našem supružniku. Ono što muž treba je neko koga će duboko pogledati u oči da ga podseti da ga njegova žena voli i da ga Bog voli.

Kada je Elen rekla svom mužu da je zadovoljna sa time da živi na prihodu koji on osigurava bez prigovaranja ili poređenja, on je bio ispunjen. Za Elen ta suština je neprocenjiva. „Moj cilj u životu, pored ukazivanja ljubavi i poslušnosti Bogu, je bilo da volim i izučavam mog muža i da mu pomogne da bude ispunjen i da uživa u zajedničkom življenju života.“

Da je Brenda poredila Freda sa nekom od njegovih srednjoškolskih vršnjaka, ona bi otkrila da mu ide poprilično dobro. Da ga je finansijski poredila sa ljudima u crkvi, ona bi verovatno otkrila da je njena porodica negde na sredini. Da ga je poredila sa njegovim vršnjacima sa univerziteta Stanford, verovatno bi se rangirao kao jadni, nedovoljno-postižući pas. Ali tako deluje poređenje. Ono je relativno, pa zato i nepouzdano.

Koga je uopšte briga? „Glavna stvar koju dugujem Fredu je vernost i poverljivost,“ reče ona. „Niko drugi u njegovom životu se nije potpuno verno dokazao u ovim oblastima. Apsolutno sam posvećena da iako možemo da se nekada razlikujemo, uvek ću mu biti verna. Ostaću njegova jedna i jedina.“

Brenda poštuje ono što je ona otkrila i nežno leči te slabe tačke. Kada ona njega tako neguje, onda je lako Fredu da i on zauzvrat neguje nju.

Danas se možda i ne osećaš negovano zbog seksualnog greha tvog muža. Kada smo pitali žene da li mogle da neguju svoje muževe ako bi otkrile da su zaglavljeni u seksualnom grehu, njihovi odgovori su bili klimavi.

Elen je rekla: „Ja bih pokušala. Bila bih toliko tužna i razočarana. Trebalo bi mi dosta vremena i mnogo molitve da ga potpuno negujem. Zamolila bih Boga da mi pomogne da ga negujem kao što bih trebala. Bilo bi veoma teško. Ne teško da ga volim, nego teško da ga negujem, a posebno ako je imao problem a nije ga ranije podelio sa mnom. Poverenje bi bilo prekinuto, a ja bih osećala da mi nije verovao jer bi inače podelio svoj problem sa mnom kako bi mogli da nađemo pomoć.

Frencis je rekla ključnu reč: „poštovanje.“ „Bilo bi veoma teško da ga poštujem i da mu verujem.“ Njeno negujuće srce bi bilo na održavanju života, pošto je poštovanje suština negovanja.

Kejti je rekla: „Nakon prvog šoka, ako bi pokazao istinsku želju da se pročisti i nakon lečenja od Gospoda, mislim da bih ga i dalje negovala. Na kraju krajeva, svi mi imamo mane i greh koji zadire u naše živote.“

Andrea je rekla: „Zato što smo se sa time već jednom bavili, zaista mogu da razumem neverovatan stisak koji mogu da imaju problemi sa seksualnim nečistoćama. Biblija je veoma jasna da je sav greh greh; jedan greh nije bolji od drugog. Prošlih godinu ili dve dana, Bog je stvarno radio na meni da ne sudim ljudima i njihovim gresima, ali umesto toga da saosećam sa njima i da se molim za njih. Tako da se nadam da bih na to gledala na isti način sa mojim mužem i da bih ga i dalje negovala samim tim što je moj muž.“

Na kraju krajeva, žene i dalje moraju da neguju svoje muževe. Ni jedan greh ne oslobađa muževe ili žene od te odgovornosti.

Mi se svi borimo sa grehom. Mi se svi borimo sa žrtvovanje svojih ličnih vidljivih carstava za Božje nevidljivo carstvo. Do koje god mere je tvoj muž izvojevao svoju borbu protiv seksualnog greha, on zaslužuje dodatno poštovanje. Ali čak i u porazu on treba tvoje poštovanje. Neguj ga.

Pronađi najdublju suštinu tvog muža i neguj ga požrtvovano kao što je Bog činio na krstu. Poštuj ga koliko god delovao nezaslužujućim za tvojim poštovanjem. Potpuno mu se predaj. Zagledaj u njegovu dušu i pevaj:

 Dragi je moj [moj muž je] beo i rumen,
zastavnik između deset hiljada…
Glava mu je najbolje zlato,
kosa mu je kudrava,
crna kao gavran…
Usta su mu slatka;
i sav je ljubak…
Takav je moj dragi, takav je moj mili…
Ja sam dragog svog,
i njega je želja za mnom…
Ranićemo u vinograde…
onde ću ti dati ljubav svoju.
Mandragore puštaju miris,
i na vratima je našim svakojako krasno voće,
novo i staro,
koje za te dohranih, dragi moj.
               (Pesme nad Pesmama 5:10-11,16; 7:10,12-13)

Poštuj njenu nadu

U mojoj kancelariji držim crno belu fotografiju Brende veličine 20x25cm kada je imala jednu godinu. Njene okice blistaju i ispunjene su nadom i radošću života, njen nestašni osmeh je očigledan još tada; njeni sjajni bucmasti obraščići zračili su radošću i bezbrižnim duhom. To lice je toliko puno očekivanja i radoznalo. Tu sliku, kada je bila beba, sam poneo u kancelariju zato što me podseća da trebam da poštujem tu nadu.

Ja sam muškarac i tako da imam sklonost da se pobunjujem. Život nekada postaje veoma težak a posao može skoro da me izludi. Imam četvoro dece za koje trebam da osiguravam život i da zaradim platu. Imam crkvene aktivnosti, sportske događaje, društvene obaveze i još mnogo toga, i nekada počinjem da gubim snagu. Čujem moju pobunjeničku stranu kako viče tražeći moja prava, moj način i moju slobodu, a nekada i želim da uskočim u auto i nestanem negde na severozapadu. Žalosno je, ali je istina.

Ali ne mogu kada se setim Brende. Za vreme dugih dana bitke, njena slika dok je bila bebe me uvek podseti da je ona moje malo jagnje, puna nade, uvek veruje u mene, uvek se stara za „nas.“ Želim sjaj tih očiju bebe da i danas sijaju u Brendinim očima, decenijama kasnije. Ja moram da zaštitim njenju lepotu, gracioznost i neuprljanost.

Moraš da poštuješ svoju ženu sa negujućim srcem. Bog je voleo Urijinu ljubav prema Vitsaveji. Da li Bog voli moju ljubav prema Brendi? Da li Bog voli tvoju ljubav prema tvojoj ženi?

Nema veze kako izgledaju naše žene, šta su uradile ili šta nisu, ili da li se život razvio drugačije nego što smo očekivali. Moramo da ih poštujemo i negujemo.

Jasno je da se život može razviti drugačije. Veoma drugačije. Kada smo se Brenda i ja tek venčali, nadali smo se da ćemo biti četiri godine zajedno pre nego što dobijemo decu, vreme da izgradimo zajednički odnos. Na dan našeg venčanja poznavali smo se samo sedam meseci. Osim toga, Brendin otac je umro dva meseca pre venčanja. Ona se preselila na tri sata udaljenije mesto od njenog rodnog grada kako bi počeli zajednički život. Ona je tugovala nad svojim ocem a nije mogla da bude podrška svojoj majci na daljinu. Mi smo tražili crkvu i nismo imali prijatelje. Ona je imala novi posao a ja sam bio relativno nov u mom. U prodaji na procenat zarada je bila mala. Nakon troškova, prihod u mojoj prvoj godini je bio ispod linije siromaštva a takođe sam imao još i petnaest hiljada dolara dug za školu i posao. Takođe smo se teturali i pod problemima sa familijom.

Kao što sam već rekao, naš brak se skoro raspao pod tim pritiskom. Tada, usred svega toga, Brenda je izjavila da je trudna, nedugo nakon prve godišnjice braka.

Nakon što se Džejson rodio, nikako nije hteo da spava noću. Pokušali smo svaki mogući trik, uključujući i da ga pustimo da dugo plače, ponekad i satima. Naše obeshrabrenje je bilo već skoro izluđujuće. Zbunjena, brenda nije mogla da izdrži još jedan udarac. Život se nije razvio kako smo očekivali a prečesto nisam ni imao negujuće srce.

Hvala Bogu, ja sam baš zauzeo svoj stav „jesti šljunak“ sa Bogom ispred frižidera. Po prvi put čitajući o Uriji počeo sam da gledam Brendu na novi način. Počeo sam da je negujem bez obzira na okolnosti. Počeo sam da se nežno odnosim sa njom, kao malo vode na dlanu i pored mojih osećanja. Odlučio sam da svaki put ja ustanem kada se moj sin noću probudi iako Brenda nije radila izvan kuće kada se Džejsen rodio. Logično, pošto ona nije radila i mogla je da se odmori u različito vreme u toku dana, ona bi trebala da bude ta koja će ustajati. Po nekim normama, trebao sam reći: „Ma hajde, ti si sada velika devojka. Stisni zube i očvrsni malo“ Ali svako je to mogao da kaže. Ona je takav odnos mogla da dobije i kao sama žena.

Ali ona se oženila za mene i ona je bila moje malo jagnje. Negovao sam je, pomažući joj kada je to najviše trebala. Kako sam to mogao da uradim? Ona više nije bila osoba za koju sam mislio da sam se oženio, a ja se nisam uvek osećao nežnim prema njoj, ali sam to činio zato što je bilo ispravno. Nežna osećanja su kasnije došla.

Obećanje

Za vreme tog istog perioda primetio sam jednu posebnu stvar. Fizička iscrpljenost  dojenja, nemirni noćni san (ustajala bi da doji, a zatim mi dodala Džejsena) i psihološka iscrpljenost iscrpele su Brendu. Ako bi se ujutro probudila i oteturala dole do prljave kuhinje, ona bi odmah bila obeshrabrena i imala poteškoću da otpočne dan. Njena hrabrost bi se istopila; bilo joj je lakše da ceo dan ostane u pidžami. Život joj je delovao tamno i turobno.

Nisam želeo da moje jagnje ostane ceo dan tako. Da, mogao sam da tražim od Brende da bude čvršća, stisne zube i jače upre. Mogao sam da je podsetim da ne ispunjava moja očekivanja. Umesto toga, obećao sam mojoj ženi da nikada neću leći sa prljavom kuhinjom.

Znao sam šta me je koštalo to obećanje. Zbog njene iscrpljenosti, to bi uglavnom značilo da bi često otišla u krevet i ostavila me samog da operem sve suđe i izribam sve tepsije. To bi značilo da bi često već spavala kada bih stigao u krevet i propustio bih seks. To bi značilo da bih propustio dragoceni san, ali sam takođe znao da mogu da negujem moje jagnje na načine na koje ona nije ni mislila da je moguće. Nikada nisam prekršio moje obećanje.

Negovao sam Brendu i kada osećanja nisu bila tu, pa bi se moja osećanja vratila. Vremenom, ona je odrasla u ženu kakva je danas. Ona je sve što sam znao da će biti. Ali zamisli ovo: Ona je i više. Ona je videla moje negujuće srce i prestala da govori o razvodu. Kada danas govorim o Božjoj reči i o životu po Njegovim standardima, ja imam kredibilitet kod nje zato što sam se dokazao sa njom u najtežim trenucima.

Tvoja pesma

Naša završna reč za tebe: Negovanje je u suštini voljenje svoje žene onakve kakva je ona danas, ne onakve kakva će ona biti u budućnosti. To je činjenje ustupaka za sva iznenađenja i nedoslednosti koje su bile skrivene dok je život nije usmerio u novom pravcu.

Tvoja žena još uvek ima srce koje još uvek kuca kao srce malog jagnjeta, srce koje još uvek skakuće po pašnjacima nade i čežnje, čeznući za ljubavlju. Možda je teško da se vidi. Možda je njen otac bio alkoholičar ili zlostavljač koji je nije čuvao. Možda baš i nije toliko Hrišćanka. Možda je bila promiskuitetna pre nego što te je upoznala.

Možda je i tako, znamo da su tačne i neke druge stvari.

Verujući tebi, ona jeste zanemarila svu njenu ličnu slobodu, verujući da ćeš joj osigurati ljubav i zaštitu.

Ona je Božje malo jagnje nevezano za bol i greh kroz koji je prošla i On je nju poverio tebi.

Možeš li da zaviriš u njenu dušu? Da li se tvoje srce zagreje tada? Ima li ičega uzvišenijeg nego svečano obećati da ćeš negovati tvoju jednu i jedinu?

Budi zadovoljan sa ženom mladosti svoje. Ako ona nije sve ono što si se nadao, ne zaboravi da te je Bog blagoslovio sa ovim jagnjetom. Možeš li još danas da odlučiš da je neguješ? Ako da, neka se tvoj um preporodi Rečju. Neka tvoja pesma bude kao Pesma nad pesmama:

Lepa ti si, draga moja,
lepa ti si,
oči su ti kao u golubice…
Usne su ti kao konac skerleta,
a govor ti je ljubak…
Sva si lepa draga moja,
i nema nedostataka na tebi…
Otela si mi srce, sestro moja nevesto,
otela si mi srce
jednim okom svojim…
Lepa li je ljubav tvoja, sestro moja nevesto!...
Glava je tvoja na tebi kao Karmil,
i kosa na glavi tvojoj kao carska porfira
u bore nabrana.
Kako si lepa i kako si ljupka,
o ljubavi u milinama!
              (Pesme nad Pesmama 4:1,3,7,9-10; 7:5-6)

Nosi čast!

Govorili smo o negovanju naših žena odnositi se prema njima sa nežnošću i čuvati ih kao malo vode na dlanu nezavisno od naših osećanja. Neka ovo poslednje poglavlje bude podsetnik da iskusimo lepotu onoga što ti je dala i to koliko je neverovatna čast da se nosi njena štafeta. Nosi tu čast ponosno!

Od Freda: Poštuj njene Očeve

Kao otac, ja nosim štafetu moje ćerke. Sećam se kada se rodila. Sećam se kada sam je ljuljao u kolevci kada je kao beba bila bolesna. Njena temperatura je bila toliko visoka da su se njene oči išle na gore u glavi. Nakon što smo brzo otišli kod doktora, ona je bila toliko letargična da nije osetila ni injekciju koju joj je dao. Sećam se trenutka kada je polomila prst na vratima od auta, pa sam je čvrsto držao uz sebe. Sećam se kada je dobila učešće u predstavi, pa sam vežbao sa njom iznova i iznova. Sećam se kada sam mnoge večeri zaredom sa njom ponavljao kartice iz matematike.

Kada joj je odbojkaška lopta tri puta zaredom bila smečovana u noge na porodičnom skupu, držao sam je čvrsto kako bi mogla da sakrije svoje suze u mojim grudima dok je jecala: „Svi misle da nemam pojma.“ Ostao sam blizu do nje do kraja dana, štiteći njenu čast i drsko izazivajući još jedan smeč protiv mog „Pileta.“

Trudio sam se oko Laurinih zamaha u plivanju i odeću natopio znojem dok sam je učio da vozi svoji biciklić. Pričao sam sa njom o srednjoj školi i kako je na vrhu adolescencije. Često sam njom hodao do katedre, rukom u ruci, osiguravajući joj duhovni rast i razumevanje.

Naučio sam kako da joj pravim frizuru kako bi uvek lepo izgledala, čak i kada mama nije bila tu. Kupio sam joj nekoliko stvari od kojih zaista nije imala potrebu – slike i indijski orah – samo zato što sam znao da će ih voleti.

Ja nosim čast brige za moju ćerku i nikakva kul frizura, brzi auto ili sladak osmeh neće je prevariti da je uzme iz moje ruke. Moj ulog je prevelik. Moj zet će mi zaista dugovati, i bolje bi mu bilo da je poštuje!

Kada sam pitao za Brendinu štafetu od mog tasta, on je bio na samrtnoj postelji. On bi ojačao s vremena na vreme, ali obojica smo znali da je njegovo vreme na Zemlji skoro isteklo. Ušao sam u bolničku sobu, mnogo jači nego on, ali mnogo uplašeniji. Znao sam kako je voleo svoju ćerku. Znam kako ju je nekada držao i dopustio da plače kada se kući vratila od frizera sa upropaštenom kosom. Znam da joj je ponosno poklonio polovni crveni Čevi Nova. Znam da je imao običaj da otpliva daleko u okean i da je pusti da sedi na njemu kao splavu, radosno plutajući. Znam da ju je pažljivo odgojio u čistoti čuvajući je u crkvi podalje od nakaradnih uticaja na njen život.

Zamolio sam ga za njenu ruku i zatim mi je nešto rekao što je ostalo neizbrisivo urezano u mom sećanju tokom godina: „Iako te ne poznajem dovoljno, znam da si takav čovek koji će učiniti ono što kaže. Znam da ćeš se brinuti za nju.“ Nikada u mom životu neki čovek nije toliko verovao u mene, verujući u moju muževnost i poveravajući mi nešto toliko vredno. On je dao svoju jedinu dragocenu ćerku meni, iako je znao da nikada neće moći da uskoči da je brani ako ne bih držao moju reč, da nikada ne bi bio tamo da me podseti na moja obećanja, da nikada neće biti tamo da joj vrati taj sjaj u očima ako ikada učinim da nestane.

Ja mu dugujem zato što mi je verovao. Dugujem mu zato što mi je dao tako neverovatnu ćerku. Dugujem mu zbog njegovog velikog ulaganja u nju. Kada ga ponovo vidim na nebu, neću morati da bojažljivo i posramljeno uklanjam svoj pogled. On mi je dao štafetu i ja ću dobro trčati sa njim.

Ja takođe dugujem njenom drugom Ocu. On je spasio moj život iz greha, uzdigao me iz pepela i postavio me među prinčeve. On me je usvojio i dao mi snagu za danas i svetlu nadu za sutra. Takođe je sačuvao i dragoceno jagnje za mene, čistu bez mrlje ili mane, sa svetlucavim očima i mekim srcem. On ju je oformio u utrobi, gledao je sa radošću kako puzi, pa zatim šeta i priča. On ju je gledao kako pred Njime peva „Bacite potkovicu za spasavanje“ kao član Pevajućih Rođaka. On je poslao svog jedinog Sina da osigura njenu budućnost, da je zaštiti i da je bezbedno dovede nazad na nebo. Bogu nije drago kada zanemarim da gajim negujuće srce za nju. On ju je odgojio i negovao a ja trebam isto da učinim.

Seti se onoga što ti ona daje

Tvoja žena se zbog tebe odrekla svoje slobode. Ona se odrekla svojih prava da traži sreću negde drugde. Ona je zamenila slobodu za nešto što je ona smatrala vrednijim: tvojom ljubavi i tvojom reči. Njeni snovi su vezani za tebe, snovi o deljenju svega, komunikaciji i jedinstva.

Ona se obećala da će biti tvoja seksualno. Njena seksualnost je njen posed koji najviše čuva, njen tajni vrt. Ona ti je verovala da ćeš biti vredan tog dara, ali ti si viteški gledao senzualno smeće, zagađujući i prljajući njen vrt. Ona zaslužuje više i ti moraš to poštovati.

Ti trebaš da neguješ svoju ženu zato što ona deli svoje najdublje tajne i čežnje sa tobom. Brenda mi je ispričala stvari koje nikom drugom nije rekla. Na primer, znam zadirkujuću reč koju, ukoliko bih je izgovorio, bi je odmah rasplakalo zbog davne traume. Ona je sa mnom podelila žaljenja koja su je dugo mučila i plakala u mom naručju.

Nakon mnogo godina braka, znam šta uzbuđuje njenu dušu. Jednom sam ušao u knjižaru, ostavljajući je da čeka u autu. Kupio sam knjigu, prelazeći preko limita „dobar mušterija“, dovoljno da dobijem poklon vaučer od pet dolara. Kasir me je pitao da li bih želeo da ga iskoristim za ovu kupovinu, ali sam rekao: „Ne, sačuvaću ga za moju ženu. Ona će se veoma obradovati zbog toga.“

Baš onda, Brenda je ušla unutra. Šapnuo sam kasiru: „Gledaj ovo!“ Okrenuo sam se i dao poklon vaučer Brendi. Ona je naglas ciknula i kikoćući se rekla: „O, ovo je odlično!“ Kasir se takođe sa mnom smejao.

Vidiš, ja poznajem Brendu. Ona je moja voljena i ja sam njen. Ja znam njene najdublje strahove, njene čežnje za budućnost i ono što ona apsolutno može i ne može da izdrži. Ona je mnogo rizikovala time što se toliko otvorila i ja trebam da imam negujuće srce za to.

Dok je odrastala, Brenda se nikada ničeg nije bojala zato što je njen tata bio tamo. On je nikada nije sramotio, prepadao, plašio ili izneverio. Ona je sve to zamenila za momka sa kratkim fitiljem koji je vikao, svađao se sa njom i nazivao je svakakvim imenima. Ja sam onaj koji ju je uznemirio, dovodeći je u neugodne situacije sa rodbinom bez pokušavanja da je razumem, ponekad i čineći da njen jastuk bude natopljen suzama. Ona se nikada nije menjala za to. Ona se menjala za veću zaštitu, a ja sam joj dao manju.

Da li si ti dao manje? Tvoja žena je toliko toga rizikovala i mnogo zamenila da bi se udala za tebe. Da li je to bila dobra pogodba za nju?